062 205 366
062 205 366
29.05.2017
U maju mesecu obično najveći broj bolesti i štetočina napada stabla voćaka. Česte kiše, visoke temperature i povećana vlažnost dodatno stvaraju pogodne uslove za rast i razvoj gljivičnih oboljenja i insekata. Zbog toga, baš u ovom periodu, potrebno je posvetiti najveću pažnju suzbijanju ovih neželjenih gostiju u voćnjacima.Prvo prskanje se izvodi odmah posle cvetanja. Preporuka je da se tada upotrebe kombinovana sredstva, kojima se istovremeno suzbijaju štetočine i gljivične bolesti.
Lisne vaši u maju veoma intenzivno napadaju voćnjake, usled čega dolazi do kovrdžanja listova pa bi sa suzbijanjem ovih štetočina trebalo početi čim vremenski uslovi dozvole. Ovi insekti nagrizaju zelene delove voćaka i prisutni su od proleća do jeseni. Protiv njih se najčešće koriste insekticidi širokog spektra delovanja (Dimetogal).
Često se medju granama mogu uočiti čitave gomile gusenica kukavičje suze, glogovac ili gubar. Pregriženi vrhovi ili nagriženi plodovi trešanja nesumnjivo ukazuju na prisustvo gusenice mrazovca i zlatnozelene pipe kod šljiva i jabuka. Listovi kruške uvijeni poput cigarete posledica su male zlatnozelene pipe tzv cigaraša. Šljivu i jabuku u ovom periodu još napadaju i žućkasti crvi jabukovog moljca.
Najveći neprijatelj šljive je štitasta vaš, a početak juna je optimalan za njeno suzbijanje.
Pored štetočina u voćnjacima se često javljaju i gljivične bolesti.
Jabuka je voće koje je najteže zaštititi i ima najviše poznatih bolesti. Svima koji sade jabuke za svoje potrebe koristan savet je da posade stare sorte kalemljene na bujne podloge i to sa većim razmakom medju stablima kako bi imale više provetrenosti i svetlosti. Na jabukama se u ovom periodu može uočiti sivobela prevlaka koju izaziva pepelnica.
Čadjava krastavost je takodje jedna od najčešćih i najopasnijih bolesti jabuke i kruške i potrebno je delovati preventivno, pre pojave prvih simptoma. Napada list i plod voćaka, a kod prohladnih proleća 70% se uvećava šansa za razvoj ove gljivične infekcije. Kritična faza suzbijanja fungicidima je početak vegetacije od pucanja pupoljaka do precvetavanja. Modeli za prognozu pojave čadjave pegavosti lišća i krastavosti plodova veoma su korisni u predvidjanju momenta oboljenja.
Kod koštičavog voća, veoma često dolazi do sušenja mladica sa cvetovima, a kasnije i do truljenja plodova što je posledica monilije. Ovu bolest je teško suzbiti, naročito u kišnim periodima, pa je najbolje delovati preventivno. Obavezno odstraniti suve delove, a od prskanja prvo idu bakrena sredstva (Plavo ulje), a uoči cvetanja i u punom cvetanju organski fungicidi (Teldor, Signum, Ikar…). Ova, ako i sva ostala srdstva treba koristiti strogo se pridržavajući se uputstva za svaku koštičavu vrstu, jer gljiva veoma lako postane rezistentna.
Izduživanje plodova šljive izaziva gljivična bolest rogač. Kada su proleća kišna i hladna, čak 80% plodova može biti uništeno, a naročito je osetljiva požegača. Najsigurnija mera zaštite je prskanje fungicidima na bazi bakra pred bubrenje pupoljaka.
Često se tokom berbe maline pojavi veliki broj plodova koji iznenada poplesnave, a potom za nekoliko sati sasvim istrunu. Da se to ne bi dešavalo, ili da bi se takva pojava svela na minimum, maline treba štititi upravo sada. Siva plesan na nekoliko zrna maline za kratko vreme zahvati ceo plod i to je poznat izazov svih proizvodjača ovog voća. Problem stvara gljivica u vreme cvetanja maline, a koji preparat za prskanje izabrati zavisi od podneblja i faze tretiranja.
Kako bi sredstvo za zaštitu voća bilo efikasno, a usput i bezbedno, najbolje je posavetovati se sa stručnjacima. Mi vam stojimo na raspolaganju na BESPLATNOM broju 0800 200 222 ili na 062/205-366.
DESIGN | TEKOMS
