19.09.2017
Tritikale je hibridna sitnozrna žitarica nastala ukrštanjem dva strne žitarice iz različitog roda – pšenice i raži, od kojih je pokupio najbolje karakteristike. Ova relativno nova vrsta žita sve više je zastupljena i na našim oranicama. Tritikale je idealan za gajenje na područjima gde pšenica daje konstantno niske prinose i loš kvalitet zrna. On je pogodan kao zamena ne samo ozime nego i jare pšenice jer ima brži početni porast i kraću vegetaciju. U planinskim područjima, tritikale može predstavljati potencijalni ozimi usev, gde su prinosi ozime pšenice i ozimog ječma neizvesni. U takvim oblastima, tritikale može zameniti i ekstenzivne sorte raži visokog stabla koje ne mogu u punoj meri da iskoriste lokalne kapacitete plodnosti zemljišta. Postoje jare i ozime sorte tritikalea.
Tritikale ima morfološke odlike pšenice i raži.
Cvat je s mnogocvetnim klasićima, koji mogu biti sa osjem ili bez, maljavi ili goli, crvene ili bele boje, zrno crveno ili belo što su odlike pšenice. Istovremeno ima i osobine karakteristične za raž, kao što su ljubičaste koleoptile, maljavlo stablo ispod klasa, izdužene pleve i plevice, povećani broj klasića u klasu i vrlo često povećana visina stabla.
Ipak, gajenje tritikalea ima nekoliko prednosti u odnosu na uzgoj pšenice i raži.
Tritikale se najčešće služi za ishranu stoke i živine. Zelena masa krmnih sorti tritikalea je slatkastog ukusa, zbog čega je stoka vrlo rado jede. Može se koristiti kao seno, silaža ili travno brašno izuzetne hranljivosti.
Zrno tritikale-a sve više pronalazi svoje mesto i u proizvodnji brašna za pekarske proizvode. Ipak, još uvek se radi na adekvatnoj tehnologiji kako bi se njegove karakteristike najbolje iskoristile za ljudsku ishranu. Naime, belo brašno tritikalea ima više lepka od pšeničnog, ali je lošijeg kvaliteta jer je slabije elastičnosti. Prilikom vrenja testa tritikalovog brašna, skrob vrlo brzo prelazi u šećer, zbog čega se dobije hleb slatkog ukusa.
Tritikale se još koristi i za proizvodnju skroba, alkohola i pivskog slada.
Setva tritikalea se ne razlikuje od načina setve pšenice i raži. Seje se 450 do 600 zrna po m2. Dubina setve je od 4 do 6 cm. Vreme setve se kreće u rokovima setve za pšenicu i raž, a optimalan rok je prva polovina oktobra. Pored kvalitetne obrade, predsetvene pripreme i setve, bez mineralnih djubriva nema visokih i kvalitetnih prinosa. Preporuka je da se uradi analiza zemljišta i na osnovu rezultata dodaju potrebna djubriva. Orjentacione količine mineralnih djubriva kreću se oko 300 kg/ha NPK (8:16:24), a za prihranu upotrebljavaju se azotna lako topljiva djubriva u rano proleće.
Žetva se obavlja kad vlažnost zrna padne na približno 13 %, što je obično pri kraju žetve pšenice. Uz primenu adekvatne agrotehnike, prinosi su uglavnom izuzetno visoki.
DESIGN | TEKOMS