PITAJ AGRONOMA (0) (0)    

062 205 366

NAZAD

Saveti za pravilno zalivanje povrtnjaka

11.07.2017

Pri nedostatku vode, tj vlage u zemlji kvalitet povrća i nutritivne vrednosti se smanjuju, i dolazi do pojave drvenastih vlakana. Potrebno je reagovati na vreme, jer se u kasnijim fazama šteta ne može nadoknaditi obilnijim zalivanjem. S druge strane i povećana vlažnost zemljišta može ugroziti prinose i uticati na njihov kvalitet. Ako je zemljište previše vlažno duži vremenski period, dolazi do zabarivanja i nastaju anaerobni uslovi. Povrće žuti, zaostaje u rastu i na kraju vene. Prinosi su niski a povrće sa malim sadržajem šećera, vitamina i minerala.

Stalna promena nivoa vlažnosti utiče na nagle promene količine vode u biljkama što dovodi do pucanja korena i plodova. Zbog toga je veoma važno pravilno održavati vlažnost zemljišta u povrtnjaku.

 

Univerzalna pravila za zalivanje

Zalivanje povrtnjaka prilagodjava se optimalnoj vlažnosti zemljišta (poljski vodokapacitet – PVK). Minimum vlage koja je potrebna povrću veoma je visok i u zavisnosti od vrste povrće kreće se od 70-85% PVK. Broj i količina zalivanja zavisi i od meteroloških uslova, količine i rasporeda padavina i razvojne faze u kojoj se nalaze biljke.

Većina povrtarskih biljaka ima preko 10 pa i do 26 delova nadzemne mase na jedan deo korenove mase. Stoga prinos nekih povrtarskih biljaka naglo opada ukoliko se vlažnost zemljišta, iako visoka i minimalno spusti ispod donje optimalne granice.

Kako bi se održala dovoljna količina vlažnosti zemljišta i povrća navodnjavanje bi trebalo primenjivati svakih 3-5 ili 5-7 danatokom vegetacije, a u uslovima ekstremnih suša i visokih temperatura svaki drugi dan. Sušenje zemljišta može se sprečiti i redovnim okopavanjem kojim se održava rastresitost gornjeg sloja tla.

Sistem kap po kap trenutno je najbolji i najracionalniji način zalivanja povrća. Ima niz prednosti a jedna od njih je i mogućnost prihranjivanja biljaka putem vode.

Najbolje vreme za zalivanje su rani jutarni časovi. Ako tada ne stignete, baštu onda zalijte uveče, kada sunce zadje. Tada je zemlja ohladjena i voda će prodreti dublje, neće odmah ispariti i biljke će imati dovoljno vlage.

Uz to vodite računa da biljke ne polivate odozgo, jer je mokro lišće idealno za razvijanje raznih bolesti. Nemojte ni da zalivate samo sa jedne strane. Najbolje je biljku zalivati u krug, kako bi se voda ravnomerno rasporedila.

 

4 grupe povrća

Prema potrebama za vlagom povrtarske biljke se svrstavaju u 4 grupe:

1. Vrste koje intenzivno usvajaju vodu i troše vodu i imaju dobro razvijen korenov sistem i nadzemnu masu (celer, krompir)
2. Vrste koje intenzivno usvajaju vodu i ekonomično je troše, imaju razvijen korenov sistem i gradju lišća, koja sprečava preteranu transpiraciju (mrkva, špargla), ili su listovi prekriveni maljama (paradajz, lubenica)
3. Vrste koje slabo usvajaju vodu, a mnogo je troše su sa slabo razvijenim korenom, a dobro razvijenom lisnom masom (kupusnjače, paprika, salata)
4. Vrste koje slabo usvajaju vodu i slabo je troše, sa slabo razvijenim korenovim sistemom i malom transpiracionom površinom (crni i beli luk).

U proseku, ukupne potrebe za vodom povrtarskih kultura kreću se od 150-200 mm (kod vrsta sa kratkom vegetacijom, koje se gaje rano u proleće ili u jesenje-zimskom periodu), kada su evapotranspiracioni zahtevi sredine skromni, pa sve do 650-700 mm kod useva pune vegetacije, čija je setva rano u proleće, a skidanje kasno u jesen, ili kod vrsta koje se proizvode iz rasada.

 

Zalivanje plastenika

U zaštićenom prostoru – plastenicima  celokupnu količinu vode obezbedjujemo isključivo navodnjavanjem. U zavisnosti od uslova i biljne vrste, ukupne potrebe za vodom kod proizvodnje rasada su 80-160 mm u zaštićenom prostoru, a na otvorenom mogu da budu i veće (npr. kod proizvodnje rasada kasnog kupusa). Broj zalivanja u plasteniku je veći ali sa sa malim normama. Optimalna vlažnost zemljišta održava se u površinskom sloju od nekoliko do 15-30 cm, gde su rezerve vode nestabilne. 

Brendovi