062 205 366
062 205 366
2017-04-17
Svi ljubitelji biljaka i oni koji se njima bave slažu se da su biljke veoma slične ljudima. I biljke se, kao i mi, bolje osećaju i brže napreduju okružene vrstama koje imaju slične osobine i potrebe. Ovo pravilo odavno se koristi u povrtarstvu i ratarstvu. Postoje biljke sa kojima nikada ne možete pogrešiti jer se odlično slažu sa svim ostalim stanovnicima bašte i čak podstiču njihov rast. Takve su majoran, origano, kopriva, maslačak, kamilica, hrast...
Ipak, ko bi rekao da suncokreti koji izgledju veoma lepo i pitomo ne idu uz druge biljke, jer njihov koren emituje toksine zbog kojih druge biljke ne mogu da napreduju. Isto tako, ima biljaka koje ljubomorno uzimaju sve hranljive materije samo za sebe i nikako nisu dobri susedi. Da biste na kraju imali dobre prinose, veoma važno je da znate koje su biljke kompatibilne, a možda još bitnije i koje ne funkcionišu dobro zajedno, pa ih ne treba saditi blizu.
Jedan od uslova da odgajite zdrave i srećne biljke jeste da ispoštujete njihov prostor i sadite ih u pravilnim razmacima. Biljke tolerišu blago dodirivanje listovima, ali ukoliko ih posadite pregusto, neće moći da zadovolje sve svoje potrebe. Naravno, kvalitetno zemljište se podrazumeva.
Da biste maksimalno iskoristili površinu bašte, potrebno je posaditi više biljnih vrsta. Preporuka stručnjaka je da biljke koje ranije daju plodove smestite u blizini onih sa sporijim zrenjem. Tako ćete ih podstaknuti na brži rast i veće prinose.
Evo koje se povrtarske vrste dobro slažu.
Šargarepa je odličan komšija grašku, salati, luku i paradajzu. Zelena salata dobro napreduje u blizini rotkvica, šargarepe, krastavca, luka i jagoda. Grašak voli kada je okružen šargarepom, rotkvicama, kukuruzom, krastavcima i pasuljem. Nećete pogrešiti ako uz paradajz smestite vlašac, luk, peršun ili šargarepu.
Krompir će dobro napredovati ako mu prve komšije budu pasulj, kukuruz, kupus, patlidžan ili ren. Crni i beli luk vole društvo repe, jagoda, paradajza, zelene salate i praziluka.
Čak i ako vam se čini da bi neke biljke baš lepo izgledale jedna pored druge, treba biti obazriv i paziti najpre na njihovu kompatibilnost.
Kako raspored povrća ne bi značajno uticao na visinu pronosa, ove vrste je najbolje odvojiti i saditi u udaljenim delovima vrta.
Svo povrće iz grupe bobova (pasulj, grašak...) ne uspeva dobro uz nekoliko biljaka. Najveći „neprijatelji“ su im vlašac, crni i beli luk, praziluk i lukovičaste vrste. Uz to, mahunarke nije dobro saditi uz papriku, ni slatku, niti ljute papričice, kao ni neven. Zapravo, sve biljke koje odbijaju štetočine, nisu dobra kombinacija sa pasuljem.
Paradajz i jagode vole toplo vreme, pa im usevi iz „hladnije sezone“ poput karfiola i brokolija nisu najbolji saputnici. Isti slučaj je i sa paprikom i svim vrstama tikvi i bundeva. Takodje, stabljike paradajza trebalo bi držati podalje od peršuna, krastavca, mirodjije i šargarepe.
Planska sadnja podrazumeva i izmenu vrsta u svakoj sezoni. Biljke koje pojačano troše hranljive materije iz zemljišta trebalo bi pri sledećoj setvi zameniti biljkama koje obogaćuju tlo nutritijentima. Na primer, na mestu gde ste sadili kukuruz, paradajz, tikvice ili kupus u sledećoj sezoni posadite mahunarke i tako ćete obezbediti neophodnu ravnotežu u svojoj bašti.
DESIGN | TEKOMS
